Terminator: Spasenje

Godina je 2018.

Sudnji dan je došao i prošao, uništavajući savremenu civilizaciju. Vojska Terminatora krstari post-apokaliptičnim krajolikom, ubijajući ili sakupljajući ljude u skrovištima u opustošenim gradovima i pustinjama. Ali, mala grupa preživelih je organizovala Pokret otpora, skrivajući se u podzemnim bunkerima i udarajući kada mogu protiv brojno nadmoćne nerijateljske sile. 

Terminatore kontroliše mreža veštačke inteligencije Skajnet, koja je postaja svesna sebe 14 godina ranije i, za tren oka, okrenula se protiv svojih tvoraca, pokrećući nuklearno uništenje protiv sveta koji ništa nije očekivao. 

Samo jedan čovek je video da dolazi Sudnji dan. Jedan čovek, čija je sudbina oduvek bila isprepletena sa sudbinom ljudske vrste: Džon Konor (Kristijan Bejl).

Sada je svet na korak od budućnosti na koju je Konor bio upozoravan čitavog života. Ali, nešto potpuno novo uzdrmalo je njegovo verovanje da ljudska vrsta ima šansu da pobedi u ovom ratu: pojavljivanje Markusa Rajta (Sem Vortington), stranca iz prošlosti, čije je poslednje sećanje čekanje na smrtnu kaznu, pre nego što se probudio u ovom čudnom, novom svetu. 

Konor mora da odluči da li Markusu može da se veruje. Ali, kako Skajnet menja svoju strategiju kako bi zauvek uklonio Pokret otpora, Konor i Markus moraju da nađu zajednički jezik kako bi se suprotstavili uništenju – da se ubace u Skajnet i suoče sa neprijateljem licem u lice. 

The Halcyon Company predstavlja film “Terminator Salvation”. Reditelj je McG (“Čarlijevi anđeli”, “We Are Marshall”) prema scenariju Džona Brankata i Majkla Ferisa (“Terminator 3: Uspon mašina”).

Glavne uloge tumače Kristijan Bejl (“Mračni vitez”), Sem Vortington (“Avatar”), Anton Jelčin (“Zvezdane staze”), Mun Bladgud (“What Just Happened”), Brajs Dalas Hauard (“Spajdermen 3”), Common (“Wanted”), Džejn Aleksander (“The Unborn”) i Helena Bonam Karter (“Harry Potter and the Half-Blood Prince”).

O glumcima

Kristian Bejl (Džon Konor) rođen je u Velsu, a odrstao je u Engleskoj i SAD. Filmski debi ostvario je u ratnoj drami Stivena Spilberga “Carstvo sunca”.

Bejl je nedavno glumio u blokbasteru “Mračni vitez”, vrativši se tako svojoj ulozi iz filma “Betmen počinje”. Do sada se pojavio u velikom broju filmova među kojima su “Henri V”, “Portret jedne dame”, “Tajni agent”, “Metroland”, “Velvet Goldmine”, “Američki psiho”, “Šaft”, “Mandolina kapetana Korelija”, “Kraljevstvo vatre”, “Laurel Canyon”, “Mašinista”, “Novi svet”, “Prestiž”, “Teška vremena”, “U 3:10 za Jumu” i “I’m Not There”.

Sem Vortington (Markus Rajt) je nakon filma “Terminator Salvation” snimio 3D SF akcioni film Džejmsa Kamerona “Avatar”, koji će se pojaviti u bioskopima u decembru 2009. Vortingtona je odabrao lično Kameron, koji je režirao upravo prva dva filma o Terminatoru. Pored toga, Vortington će se pojaviti u dva vrlo različita nezavisna projekta: u romantičnoj drami “Poslednja noć” uz Kiru Najtli i Evu Mendes; i u trileru o vremenu posle Drugog svetskog rata “Dug”, u režiji Džona Medena, sa Helen Miren. Trenutno snima avanturističku fantaziju “Sudar titana”, u ulozi Perseja, a u režiji Luja Leterijea.

2000, ovaj australijski glumac je debitovao u filmu “Bootmen”, i za tu ulogu bio nominovan za Nagradu Australijskog instituta za film. Nakon toga, usledili su naslovi “Dirty Deeds” sa Džonom Gudmenom, Toni Kolet i Semom Nilom; i “Gettin’ Square,” sa Dejvidom Venamom. Takođe, imao je malu ulogu u ratnoj drami “Hartov rat”, sa Brusom Vilisom i Kolinom Farelom.

Međutim, tek je sjajna uloga u filmu “Somersault” iz 2004. donela Vortingtonu pažnju međunarodne publike.

Kasnije se pojavio u glavnoj ulozi u savremenoj adaptaciji Šekspirovog “Magbeta” u režiji Džefrija Rajta, a može se videti i u filmu “The Great Raid” Džona Dala i u horor trileru “Rogue”.

Helena Bonam Karter (Dr. Serena Kogan) glumila je u velikom broju filmskih, televizijskih  pozorišnih projekata, kako u SAD, tako i u rodnoj Engleskoj. Ovog leta ćemo je gledati u filmu “Harry Potter and the Half-Blood Prince”, u kojem će ponoviti ulogu zle Belatriks Lestrejndž, viđene 2007, u filmu “Hari Poter i Red feniksa”, a pojaviće se i u dvodelnom filmu koji će okončati ovaj blokbaster serijal, “Harry Potter and the Deathly Hallows”. Pojaviće se i u filmu “Alisa u Zemlji čuda” u režiji Tima Bartona, i to kao Crvena kraljica.

Prošle godine, Bonam Karterova je bila nominovana za Zlatni globus za ulogu Gospođe Lovet u Bartonovoj filmskoj adaptaciji mjuzikla Stivena Zondhajma “Svini Tod: Pakleni berberin iz ulice Flit”, u kojem je naslovnu ulogu tumačio Džoni Dep.

Ova glumica je prethodno već bila nominovana za Oskara, Zlatni globus, nagradu BAFTA i nagradu Udruženja filmskih glumaca za ulogu u drami “Krila golubice” iz 1997, zasnovanoj na romanu Henrija Džejmsa.

Filmski debi je ostvarila 1986. u Istorijskom biografskom filmu Trevora Nana “Lejdi Džejn”. Neposredno potom, reditelj Džejms Ajvori joj je ponudio glavnu ulogu u filmu “Soba sa pogledom”, po knjizi E.M. Forstera. Kasnije je ostvarila vrlo zapažene uloge u još dve adaptacije Forsterovih dela: “Where Angels Fear to Tread” Čarlsa Staridžs i “Hauardov kraj” Džejmsa Ajvorija, za koji je bila nominovana za nagradu BAFTA.

Rane uloge ostvarila je u filmovima kao što su “Hamlet” Franka Zefirelija, uz Mela Gibsona; “Frankenštajn Meri Šeli” Keneta Brane; “Moćna Afrodita” Vudija Alena; i “Bogojavljenska noć” Trevora Nana. Kasnije su došli filmovi “Borilački klub” Dejvida Finčera sa Bredom Pitom i Edvardom Nortonom, kao i filmovi Tima Bartona “Krupna riba”, “Planeta majmuna” i “Čarli i fabrika čokolade”. Pored toga, pojavila se u nekoliko nezavisnih filmova, među kojima su “Carnivale”, “Novokain”, “The Heart of Me”, “Dok nas ljudski glasovi ne probude” i “Razgovori sa drugim ženama”.

2005, Bonam Karterova je pozajmila glas likovima u dva animirana filma: “Mrtva nevesta” Tima Bartona i Oskarom nagrađeni “Volas i Gromit u Prokletstvu zekodlaka”. 

O ekipi

McG (reditelj) ostvario je filmski debi akcionim filmom “Čarlijevi anđeli” sa Dru Barimor, Kameron Dijaz i Lusi Liu, 2000. godine. Kasnije je režirao i nastavak “Charlie’s Angels: Full Throttle” sa originalnom trojkom glumica, uz dodatak Demi Mur.

2006, McG je režirao istinitu dramu “We Are Marshall” sa Metjuom MekKonahijem, Metjuom Foksom i Dejvidom Strathernom.

Njegov naredni film biće “20,000 milja pod morem: Kapetan Nemo”, rimejk klasične sf avanture Žila Verna.

McG je karijeru započeo režirajući popularne medijske kampanje za firme kao što su The Gap i Coca Cola. Takođe je režirao preko 50 mizičkih spotova za različite izvođače. 

O produkciji

“Sudbina je onakva kakvom je sami napravimo”: kraj počinje

Ljudska drama u srcu filma “Terminator Salvation” odvija se u bombama razorenoj post-apokaliptičnoj Americi u vreme posle Sudnjeg dana. 

“Pričamo o svetu nakon Sudnjeg dana,” kaže McG. “Ovo je priča o tome kako je postao Džon Konor, kako je postao Kajl Ris, o jačanju Skajneta, i o tome gde leži naša ljudskost. Ovo je trenutak kada se čovečanstvo suprotstavilo mašinama.”

Oživljavajući budućnost “Terminatora”, McG je želeo da stvori viziju koja bi bila realistična. “Nisam želeo da snimam glumce ispred zelenog platna; želeo sam da reaguju na fizičke Terminatore,” kaže reditelj. “Želeo sam opustošeni Zapad Amerike—krajolik koji bi sugerisao težak svet, takav kakav biste mogli da okusite i osetite. Zato što su bombe aktivirane i oštetile ozon, nebo je malo drugačije boje. Tlo je drugačije, i vi odmah shvatate da nešto nije u redu.”

Producent Derek Anderson, koji je sa svojim partnerom Viktorom Kubičekom, vlasnik prava na “Terminatora”, seća se: “Kada smo se susreli sa McG-jem, njegova vizija je bila toliko bliska onome što smo i mi zamislili.”

“Nije bilo sumnje da je on pravi reditelj za ovaj film, toliko sposoban, pun entuzijazma za ovu priču,” dodaje Kubiček. “Zaista smo znali da će sjajno obaviti zadatak.”

McG je režirao “Terminator Salvation” nakon što je veći deo svog života bio obožavalac tog filmskog serijala. “Terminator”, kojeg je napisao i režirao Džejms Kameron, pojavio se 1984, i svetu predstavio Model 101 T-800, kojeg je glumio Arnold Švarceneger. T-800 je poslat u prošlost od strane svog tvorca, veštačke inteligencije Skajnet, da spreči rođenje budućeg vođe Pokreta otpora. Ali taj vođa šalje i svog vojnika Kajla Risa (Majkl Bin), da zaštiti Saru Konor (Linda Hamilton) i, konačno, bude otac njenog deteta—deteta koje će izrasti u najvećeg neprijatelja Skajneta. 

“Jedna stvar koju naučite o Terminatoru u prvom filmu jeste da je to nezaustavljiva zver,” kaže McG, “mašina koja će goniti svoj plen do kraja; čak i ako je raznet, neće se zaustaviti dok ne budete mrtvi.”

Kameronov nastavak, “Terminator 2: Sudnji dan” pojavio se 1991, postavši globalni fenomen. Priča počinje sa Sarom Konor u mentalnoj instituciji, dok Sarin sin, sada tinejdžer, Džon Konor (Edvard Furlong), mora da se brani od prefinjenog T-1000 Terminatora (Robert Patrik), kojeg je Skajnet poslao da ga ubije. Ali Konor iz budućnosti šalje reprogramirani model T-800 (Švarceneger) kao zaštitnika. Zajedno, Sara, Džon i njihov novi saveznik pokušavaju da pobegnu od modela T-1000 i spreče Sudnji dan. 

“Imao sam 17 godina, i tek sam stigao u SAD, kada se pojavio ‘T2’,” kaže Kristijan Bejl, koji preuzima ulogu Džona Konora u filmu “Terminator Salvation”. “To uzbuđenje u bioskopskoj sali—nikada nisam doživeo nešto takvo. Niste mogli ništa od filma da čujete, jer su svi samo vrištali.”

Reditelj Džonatan Mostov zatvorio je prvu trilogiju 2003, filmom “Terminator 3: Uspon mašina”, u kojem užasni događaj koji su Konor (Nik Stal) i njegova majka pokušavali čitavog života da spreče—Sudnji dan—oslobađa nuklearni rat širom sveta na zapovest Skajneta.

Koscenaristi filma “Terminator 3” bili su Džon Brankato i Majkl Feris, koji su se vratili serijalu da bi napisali scenario za “Terminator Salvation”. Brankato kaže, “Pošto smo okončali originalnu ‘Terminator’ trilogiju uništavajući svet, znali smo da nismo mogli da se vratimo putovanjima kroz vreme Terminatora. Novi film je morao da govori o onome što se dešava nakon što bombe padnu.”

Feris dodaje, “Želeli smo da pišemo o davno najavljenoj borbi između ljudi i mašina, što nam je dalo i priliku da promenimo ton serijala. Raniji filmovi su se odvijali u poznatom, savremenom svetu; ovo je ratni film, smešten u mračnijoj, postapokaliptičnoj budućnosti.”

“Terminator Salvation” se odigrava 2018, 14 godina posle nuklearnog napada koji je okončao prethodnu trilogiju. Producent Moric Borman, koji je bio i izvršni producent filma “Terminator 3”, kaže, “Od početka, doneli smo svesnu odluku da, kao što su prethodni filmovi bili smešteni u vremenski okvir koji danas poznajemo, ‘Terminator Salvation’ bi počeo da otkriva budućnost čije smo samo nagoveštaje videli u ranijim filmovima. Zato skačemo u vreme kada je Kajl Ris još uvek tinejdžer i još nisu otkrili ono što znamo da sledi, pre svega putovanje kroz vreme koje pokreće priču. U ovom filmu, konačno smo usred rata koji je najavljen, i možemo da vidimo Konorov uspon do vođe otpora.”

U filmu “Terminator Salvation”, kaže Bejl, “Skajnet je dominantan, ali i dalje je u stanju evolucije. Ljudi su definitivno potisnuti. Saterani su u škripac i njihovo stanje je očajno. Ovo je poslednji pokušaj da se izbori opstanak čovečanstva.”

“Sve je sada teško za ljude,” dodaje McG. “Teško je pronaći hranu, teško doći do energije. Sve je u manjku. I večito su progonjeni.”

Ipak, kaže Borman, “Za čovečanstvo mora biti nade. Mora postojati nešto u načinu na koji žive što pokazuje da veruju da će biti budućnosti posle mašina, da bi svet mogao da se ponovo podigne iz pepela. A njihova nada je, naravno, vezana za Džona Konora.”

“Ako slušate ovo, vi ste otpor”: stari neprijatelj u novoj budućnosti

Za lik koji je suština sage o “Terminatoru”, McG je angažovao Kristijana Bejla, koji je postao ključna komponenta njegove vizije filma. “Kristijan je izuzetno talentovan glumac i dobar saradnik,” kaže reditelj.

Autori filma su potražili Bejla dok je u Londonu snimao “Mračnog viteza”. Izvršni producent Džin Olgud se priseća, “Kristijan je u početku oklevao jer je želeo da bude siguran da će ovo biti nešto više od običnog akcionog filma.”

U ranoj fazi priprema za film, nova vizija za Džona Konora počela je da se uobličava. “On je mnogo stariji i prošao je Sudnji dan,” kaže Bejl. “Proživljavanje takvog događaja će svakoga promeniti, tako da je on, na mnogo načina, sasvim drugačija osoba.”

Konor se bori u prvim redovima Otpora, ali još nije njegov vođa. Nova unapređenja u Skajnetu su uzdrmala njegovu viziju budućnosti, kakvu mu je celog života pričala majka. Ona je verovala da budućnost nije određena, a počinju da rastu i njegove sopstvene sumnje da možda neće doživeti da pokrene događaje koji će rezultirati njegovim začećem, odnosno, da neće stići da pošalje Kajla Risa u prošlost na vreme da zaštiti majku. 

“Džon Konor ne zna može li da postane onaj Džon Konor o kojem je pričala njegova majka,” kaže producent Džefri Silver, “jer zna da postoje mnoge moguće budućnosti. Ovo je lik neverovatne složenosti i hrabrosti, i Kristijan je bio u stanju da prikaže višeslojni lik kakav je zahtevala tako važna uloga.”

Čovek koji je Džon Konor postao istovremeno je produžetak sebe iz mladosti i neko sasvim nov. Bejl potvrđuje, “On je definitivno čovek sa mnogo problema, neko kome je pričano o budućnosti celog života i sada nosi teret tog znanja. Ali, majka mu je govorila i da nema druge sudbine osim one koju sami stvaramo, pa znajući to, on ne može samo da se sakrije i misli da će sve biti u redu. On mora da se bori. I on jeste borac. Video sam ga kao lik sličan Ahilu. Ali se on bori sa onim sa čime se vojnici suočavaju svakoga dana—gubitkom dobrih prijatelja—i strahovima da on nije vođa kakvog ljudi u tom trenutku očekuju.”

Pored svojih sukoba sa vođama Otpora i strahovima zbog Skajnetove snage i inovacija, jedan novi element će uzdrmati viziju budućnosti u koju je Konor celog života verovao: pojavljivanje čoveka čije postojanje nikada nije pominjano—hibrid čoveka i mašine po imenu Markus Rajt.

Za jakog antiheroja nasuprot Bejlovom Džonu Konoru, autori filma su odabrali Sema Vortingtona, koji je nedavno radio sa tvorcem “Terminatora”, Džejmsom Kameronom, na njegovom novom filmu “Avatar”. “Sem se dobro pokazao pored Kristijana,” kaže McG, “a to je ogroman uspeh, s obzirom na to kakav je Kristijan glumac. Od starta je bilo jasno da je Sem pravi čovek za nas.” 

Poslednje sećanje Markusa Rajta je na smrtnu kaznu zbog izvršenog zločina; on ne zna kako je došao na ovaj svet niti koja je njegova svrha tu. “Markus je čekao na izvršenje smrtne kazne,” kaže Sem Vortington. “Pogubljen je. Ali onda se budi u ovom postapokaliptičnom svetu i mora da krene u tu nadrealnu avanturu kako bi otkrio zašto nije mrtav.”

“Niko stvarno ne zna ko je Markus u startu,” kaže Bejl. “On je neko sa prošlošću, sa jako puno stvari za žaljenje. Kroz film se provlači tema o želji za drugom prilikom.”

Ideja o drugoj prilici je ono što je navelo doktorku Serenu Kogen da pronađe Markusa. Ovu naučnicu u odeljenju genetike u kompaniji Cyberdyne Systems glumi Helena Bonam Karter. “Helena igra vrlo uspešnu naučnicu koja radi sa najsavremenijom tehnologijom,” kaže McG. “Nju dodatno motiviše činjenica da ima neizlečivi rak. Iskreno veruje da bi njeno istraživanje moglo dati ljudima poput nje drugu šansu, ali sve pada u ruke Skajneta, i posledice toga su vrlo revolucionarne po mašine. Ali ona je ta koja je navela Markusa da donira svoje telo za ono što je ona nazvala samo ‘istraživanjem’ i njeno je poslednje ljudsko lice koje on vidi pre smrti.”

Izgubljenog u ovom čudnom novom svetu, u ukradenoj odeći i pokušavajući da shvati šta se sa njim desilo posle “smrti”, Markusa od Terminatora spasava mladić, kojeg glumi Anton Jelčin, koji se predstavlja kao Kajl Ris. “Markus završava u napuštenoj zgradi gde jedan T-600 počinje da puca na njega,” opisuje Jelčin. “Odjednom, niotkuda, dečak uleće, zgrabi ga i spase. Taj dečak je Kajl Ris. Čujemo ga kako kaže, kao u prvom filmu, ‘Pođi sa mnom ako želiš da živiš.’”

Kajl, koji će godinama kasnije putovati kroz vreme da bi spasao Saru Konor, u ovom trenutku je tinejdžer, koji i sam pokušava da preživi.

Jelčin, fan “Terminatora” od kada pamti, bio je uzbuđen zbog prilike da glumi Kajla Risa kao tinejdžera. “McG i ja smo razgovarali o tome kroz šta on prolazi kao dete da bi kasnije postao čovek iz prvog filma,” kaže on. “Zašto je toliko odlučan i jak kao stariji? I vi vidite da je te elemente imao u sebi i kao dete. Kajl je preživljavao od dana do dana, jedući šta pronađe. Okružen je mašinama i drugim ljudima koji nisu baš prijateljski nastrojeni.”

Dok Kajl sluša kratkotalasne radio emisije Džona Konora, sanjajući o tome da se pridruži Pokretu otpora, sam Konor traži Kajla. “Konor traži Kajla Risa, koji je njegov otac, ali u ovom trenutku još uvek samo tinejdžer,” kaže Bejl. “Kajl nema pojma o važnoj ulozi koju će odigrati u budućnosti, a Konor to ne može da mu kaže. Putovanje kroz vreme vas može zaista poremetiti,” sa osmehom kaže glumac.

Ali Kajl nije sam. Prati ga Star (Džadagrejs Beri), devetogodišnja devojčica onemela zbog traume rata.  Star ima sposobnost da oseti prisustvo Terminatora pre nego što se on pojavi, ali, još važnije je to što njeno prisustvo daje Kajlu osećaj smisla. “Ona je njegova najznačajnija ranjiva tačka, jer Kajl vidi Star kao svoju glavnu odgovornost,” kaže Jelčin. “Mislim da se on, da ona nije tu, ne bi toliko trudio, bez obzira na Pokret otpora.” 

“Star je na neki način otelotvorenje nevinosti u ovom filmu,” kaže McG. “Ona otelovljuje nadu. Bacite samo jedan pogled na njeno lice i kažete, ‘To je ono zbog čega se borimo. Želimo da održimo ovakve ljude u životu. Ovo je budućnost.’ Za razliku od onih koji se sećaju starog sveta, ona je odrasla u svetu kojim vlada brutalnost mašina. To joj je dalo sposobnost da oseti njihov dolazak, tako da je njena pomoć ponekad dragocena.”

Markus, Kajl i Star iznenada bivaju razdvojeni kada upadnu u zasedu Žeteoca—džinovske insektolike mašine sa više ruku i nogu koja lovi svoj plen i tovari ga u Transporter kako bi ga odnela nazad do Skajneta. Gonjeni od strane armije Terminatora—od masivnih Lovaca-Ubica do dvotočkaša Moto-Terminatora—duž milja otvorenih puteva, mostova i reka, Kajl i Star konačno postaju plen Žeteoca i ubačeni u Transporter, ne znajući šta će sa njima biti.

Pošto je izbegao hvatanje, Markus spasava život pilota oborenog aviona koji je prisiljen d se katapultira pošto nije uspeo da spase ljude od Žeteoca. Ispostavlja se da je pilot zanosna Bler Vilijams, koja Markusa vodi s sobom nazad u bazu Pokreta otpora. “Bler je sjajan borbeni pilot i osoba koja ume da preživi,” kaže reditelj. “Ona zna kako da manevriše, uništava mašine i, najvažnije, kako da ostane živa. Markus joj je spasio život i ona oseća da mu je dužna.”

Ulogu Bler Vilijams tumači Mun Bladgud, koja je oličenje kvaliteta koje su autori filma zamislili za ovog samouverenog borca, ali u lik unosi i ženstvenou snagu koja je karakterisala ranije filmove u serijalu.

Na putu do baze, Markus biva povređen u detonaciji mine. Odmah po dolasku, dolazi u ruke Džonove supruge, Kejt Konor, koju glumi Brajs Dalas Hauard. “U godinama nakon Sudnjeg dana, Kejt je postala lekar, učeći najbolje što je mogla u datim okolnostima,” kaže Hauardova. “Ona pronalazi knjige i razgovarala je sa velikim brojem preživelih, učeći različite tehnike koje bi joj pomogle da spasava živote.”

Kejt je i Džonov partner u borbi. “Džon je vojnik, a Kejt je lekar, tako da su oni vrlo tesno povezani i čine sjajan tim,” kaže McG. “Oboje su vrlo inteligentni i imaju snagu vođe. Bilo je važno pronaći Kejt Konor koja bi mogla da vodi otpor, i ja sam smatrao da Brajs ima eleganciju i inteligenciju da uveri ljude da bi zaista mogla da preuzme vođstvo u slučaju da se Džonu nešto dogodi.”

Kejt je prva koja je videla da je Markusovo telo modifikovano u novi, do tada nepoznati model Terminatora: hibrid sa ljudskim srcem, mozgom, i spoljašnošću, ali sa unutrašnjim delovima robota. 

Sasvim nesvestan svoje transformacije, Markus je pometen shvatanjem da je njegovo pogubljenje bilo samo uvod u novi vid postojanja. “Markus ima metalne ruke i noge, ali ljudsko srce i mozak, i tu leži problem,” kaže Vortington. “Je li to dovoljno da zaštiti njegovu ljudskost? On veruje da je ljudsko biće, ali svi oko njega, osim Bler, misle da je on neprijatelj. Ali ja mislim da film kroz ovaj lik istražuje moć ljudskog izbora i slobodnu volju.”

“Čim otkriju da je on hibrid, nema više poverenja,” kaže un Bladgud. “Ali Bler vidi Markusovu hrabrost i unutrašnju borbu. Ona je videla deo njega koji drugi nisu imali prilike da vide. Spasao joj je život; otvorio joj se. I Bler se ne boji da se suprotstavi Džonu Konoru, jer su joj njene vrednosti važnije nego on, čak i važnije nego pobeda nad Skajnetom.”

Kako se situacija menja, Konor veruje da i njegova strategija mora dramatično da se promeni, i to ga dovodi u sukob sa priznatim vođom Pokreta otpora, Generalom Ešdaunom, kojeg glumi veteran Majkl Ajronsajd.

Džon Konor shvata da je jedini pravi način da se istinski suprotstave Skajnetovoj konstantno promenljivoj strategiji, da se bore u srcu samog Skajneta. I Markus bi mogao biti ključ infiltracije. “Konor ima beznadežan zadatak,” kaže Bejl. “Naravno, on ima neko oružje, ali je to kao da bacate drvlje i kamenje na tvrđavu…sa izuzetkom tog Markusa. Zato, Konor mora da prekrši svako pravilo koje je sebi postavio. On zna da će mašine upotrebiti najbolje delove ljudskosti protiv nas. I kako da veruje nekome za koga zna da je mašina?”

Njihova jedina nada je da veruju jedan drugome, i samo to poverenje bi moglo biti dovoljno. “Gde zapravo leži ljudskost?” pita reditelj. “Je li to snaga ljudskog srca? Šta je to što čini da želimo da umremo jedni za druge?