Kako napraviti sopstveni fond za nepredviđene situacije

Kako napraviti sopstveni fond za nepredviđene situacije: korak po korak

Kada su u pitanju finansije, ništa nije važnije od pravovremene pripreme za neočekivane situacije. Čak i pažljivo planiran kućni budžet može biti lako poremećen iznenadnim kvarom automobila, zdravstvenim troškovima ili hitnom popravkom u stanu.

Ukoliko još nemate fond za hitne slučajeve, sada je idealan trenutak da započnete proces štednje.

Prvi korak jeste detaljna analiza vaših mesečnih prihoda i rashoda. Beleženje svih troškova omogućiće vam pregled u šta odlazi vaš novac i koliko možete redovno izdvajati za fond za nepredviđene situacije. Kada imate jasan pregled finansija, lakše je utvrditi iznos koji možete mesečno sa sigurnošću odvajati.

Nakon toga, odredite realističan cilj za visinu hitnog fonda.

Stručnjaci savetuju da prvo ciljate na sumu koja pokriva bar tri meseca vaših troškova života. Ukoliko vam se čini teško odmah dostignuti ovaj cilj, postavite manju, lakše ostvarivu sumu, pa je kasnije dopunjavajte.

Treći korak je uvođenje mesečnih automatskih transfera sa vašeg tekućeg računa na namenski račun za hitne slučajeve.

Ovaj princip “plati prvo sebi” omogućava da sredstva budu redovno izdvojena bez dodatnog napora.

Važno je da svoj fond koristite samo u stvarnim hitnim slučajevima. Izbegavanje nepotrebnog trošenja smanjiće verovatnoću da u kriznoj situaciji budete primorani uzeti brzi kredit ili pozajmicu sa visokim kamatama, što dodatno otežava finansijsku situaciju.

Ako pratite ove jednostavne korake, shvatićete da nije teško naučiti kako napraviti sopstveni fond za nepredviđene situacije. Ovaj fond omogućiće vam mirniji san i rasterećenost od neočekivanih troškova, bez potrebe da se zadužujete ili koristite brzi kredit. Izgradnja ovakvog fonda važan je finansijski korak prema dugoročnoj finansijskoj stabilnosti, zbog čega je ključno da počnete već danas.

Koliko novca izdvojiti za hitne slučajeve?

Vrlo često pitanje koje ljudi sebi postavljaju kada planiraju kako napraviti sopstveni fond za nepredviđene situacije jeste koji iznos izdvojiti za ovu namenu. Iako je svaki pojedinac različit, stručnjaci uglavnom preporučuju da vaš fond za hitne slučajeve pokriva troškove života u trajanju od najmanje tri do šest meseci. Naravno, idealna veličina fonda zavisi od nekoliko faktora, uključujući visinu vaših mesečnih troškova, broj članova porodice, vrstu posla kojim se bavite i stabilnost prihoda.

Ako imate nestabilne ili promenljive prihode, možda ćete želeti da izdvojite veći fond, koji će vam omogućiti veću sigurnost u kriznim mesecima. Ukoliko imate stabilno radno mesto sa sigurnom zaradom, fond koji pokriva troškove za tri meseca mogao bi biti sasvim dovoljan.

Takođe, uzmite u obzir moguće velike jednokratne troškove, poput kvarova električnih uređaja ili hitnih medicinskih intervencija.

U slučaju da ne posedujete dovoljan fond, velika je verovatnoća da ćete morati uzeti brzi kredit, što može dodatno zakomplikovati vašu finansijsku situaciju zbog visokih kamata.

Za početak, pokušajte mesečno izdvajati 5 do 10 procenata svojih prihoda, a zatim iznos prilagođavajte na osnovu lične situacije. Cilj je da se kroz razumne mesečne doprinose približite traženom iznosu. Međutim, zapamtite da je bolje imati i manji iznos za hitne slučajeve nego nikakav.

Nakon što ste odredili koji je idealan iznos za vas i koliko sredstava morate imati na raspolaganju, lakše ćete shvatiti kako napraviti sopstveni fond za nepredviđene situacije. Redovno dodavanje novca i povremena evaluacija svakako će vam omogućiti da budete spremni za iznenadne životne situacije.

Gde čuvati sredstva za nepredviđene situacije?

Kada naučite kako napraviti sopstveni fond za nepredviđene situacije, sledeći važan korak je da donesete odluku u vezi sa načinom čuvanja tih sredstava. Nisu sve opcije podjednako pogodne, jer cilj je da novac bude siguran, lako dostupan i odvojen od vaših svakodnevnih troškova.

Najčešće i najjednostavnije rešenje jeste namenski tekući ili štedni račun u banci. Štedni računi su praktični jer omogućavaju jednostavan pristup sredstvima, a istovremeno jasno odvajaju novac od vašeg svakodnevnog računa, čime se smanjuje rizik od nenamernog trošenja. Takođe, novac na štednom računu može ostvarivati i malu kamatu, što je dodatni benefit.

Izbegavajte ulaganje u rizične finansijske proizvode poput akcija ili investicionih fondova, jer novac za hitne situacije mora biti brzo dostupan i ne sme biti izložen mogućnosti gubitka vrednosti.

Još jedna mogućnost je deponovanje novca u kratkoročnu oročenu štednju. Ova opcija može doneti nešto veću kamatu nego obični štedni račun, ali imajte na umu da u tom slučaju pristup sredstvima možda neće biti momentalan. Ukoliko ipak izaberete ovu opciju, raspitajte se unapred o uslovima prevremenog razročenja.

Izuzetno je važno da sredstva za hitne slučajeve budu lako dostupna, jer u suprotnom možete biti primorani da posegnete za drugim, manje povoljnim opcijama, kao što je brzi kredit. Brzi kredit obično dolazi sa visokim kamatama i dodatnim troškovima, što može dodatno opteretiti vaše finansije.

Bez obzira koju opciju odaberete, imajte na umu da pravilno čuvanje sredstava predstavlja ključan segment kada razmišljate o tome kako napraviti sopstveni fond za nepredviđene situacije. Pažljiv odabir načina čuvanja vaših sredstava omogućiće vam veću sigurnost i stabilnost u kriznim situacijama i pomoći da izbegnete nepotrebno zaduživanje.
Tagovi: Finansijska sigurnost, Hitni fond, Neočekivani troškovi, Štednja novca